Вести из библиотеке

Календар догађаја

пон уто сре чет пет суб нед
1
7
8
9
13
14
15
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

На почетку XXI века свет показује многобројне знаке поремећености. Интелектуалну поремећеност, коју карактерише разулареност у истицању идентитета што отежава сваку хармоничну коегзистенцију и сваку истинску расправу. Економску и финансијску поремећеност које одвлаче целу планету у зону турбуленција са непредвидивим последицама, а које су и саме симптом искривљености нашег система вредности. Климатску поремећеност, која произлази из једне дуге праксе неодговорности…
Је ли човечанство можда достигло свој „праг моралне некомпетентности“?

У овом исцрпном есеју, аутор настоји да схвати како смо дошли довде и има ли повратка. По његовом мишљењу, поремећеност света не произлази толико из некаквог „рата цивилизација“ колико из симултане исцрпљености свих наших цивилизација, а нарочито двеју културних целина на које се и сам позива: Запада и арапског света. Први није довољно веран својим сопственим вредностима, док је други запао у историјски ћорсокак.
Забрињавајућа дијагноза која се ипак завршава трачком наде: буран период у који улазимо могао би нас довести до тога да изградимо једну коначно зрелу визију наших припадности, веровања, различитости, и судбине планете коју делимо.


Амин Малуф је Либанац рођен 1949. у Бејруту од родитеља Арапа католичке вере. Студирао је социологију и економију, био је у својој земљи новинар и ратни репортер, а 1977, пред ужасима грађанског рата у својој земљи, пребегао је с породицом у Париз. Од тада је мало путовао, а део године проводи у својој кући на острву Ре, на Атлантику. Пише на изврсном француском, који му није матерњи језик. Постигао је велики светски успех есејом Крсташки ратови у очима Арапа (1983). Потом је објавио неколико романа, који се данас читају широм света: Леон Африканац (1986), Самарканд (1988), Вртови светлости (1991), Таниосова стена (1993), Левантски ђердан (1996), Балдасарово путешествије (2000), Дезоријентисани (2012). За роман Таниосова стена добио је Гонкурову награду, највеће француско књижевно признање. За есеј Поремећеност света добио је француску награду „Књига и права човека“. Постао је члан Француске академије 2011. године.

 

 

 

Препорука за читање